Ovogodišnji prinosi semenske pšenice u PIK "Bečeju" na ukupnoj površini od 2.020 hektara, sigurno će biti niži nego lanjski zbog obilnih padavina tokom maja i juna, izjavio je direktor biljne proizvodnje u tom preduzeću Branko Gajičić. "Nikada se nije desilo da padne 350 litara kiše po metru kvadratnom u maju i junu, kao što je bio slučaj ove godine", rekao je Gajičić, uz napomenu da sada treba sačekati i videti kakva će biti hektolitarska težina pšenice. "Ne pamtim da je u jednom momentu bilo ovoliko negativnih faktora koji imaju ogroman uticaj na krajnji rezultat, što će se na kraju reflektovati višom cenom koštanja proizvoda zbog nižih prinosa", kazao je Gajičić novinarima tokom obilaska PIK "Bečeja". On je istovremeno ukazao da će kvalitet ovogodišnjeg pšenice usled navedenih nepovoljnih vremenskih okolnosti biti takođe  lošiji od uobičajenog.
Ratarska proizvodnja u PIK "Bečeju", koji je u vlasništvu "Irva investicija", ove godine obavlja se na oko 8.700 hektara zemljišta, podsetio je Gajičić, dodajući da su obilne padavine dovele do toga da su određene površine koje su već bile zasejane, zabarene.
Plitak koren
Prošle godine u julu i avgustu zabeleženo je samo 66 litara padavina po metru kvadratnom, napomenuo je Gajičić i ukazao da je pre desetak dana na tom području samo za jednu noć palo 67 litara kiše po  kvadratnom metru. On je kazao da će tačni podaci o nastaloj šteti biti raspoloživi tek nakon što PIK "Bečej" dobije rezultate eksternih analiza. Tada će moći da se počne i sa doradom semenske pšenice, naveo je Gajičić, objašnjavajući da interna analiza koja se vrši u tom preduzeću služi samo kao polazni pokazatelj. Što s tiče ozimog ječma pod kojim je površina veća od 400 hektara, prinos je oko četiri tone po hektaru, rekao je Gajičić, ocenjujući da "s obzirom koliko je bilo padavina, to nije loš prinos". Kada je reč o ostalim biljnim vrstama , Gajičić je napomenuo da je još uvek teško dati preciznije prognoze, ali je upozorio na činjenicu da "vegetacija kasni mesec dana". "Ako jul bude ekstremno vruć, sa visokim temperaturama - maksimalnim, srednjim, dnevnim i temperaturama zemljišta, s obzirom da biljke nisu imale potrebu da razvijaju korenov sistem, imaćemo  vrlo nezgodnu situaciju", rekao je Gajičić. "Koren je plitak, zbog velikih padavina azot je spušten niže i može da se desi da bude drastičan pad prinosa, ali ne mora da znači", kazao je on, precizirajući da se radi o takozvanim "jarim" usevima - šećernoj repi, soji, kukuruzu, semenskom kukuruzu, kukuruzu šećercu, paprici i boraniji. Trećina graška propala Govoreći o rodu graška, Gajičić je kazao da njegov ovogodišnji prinos iznosi nešto ispod četiri tone po hektaru. "Kvalitet nije loš, jedino što možemo da žalimo što smo izgubili verovatno tonu do 1,5 tona (graška) po hektaru", rekao je Gajičić i dodao da je ta biljka u PIK "Bečeju" zasejana na 592 hektara.  Prema podacima o ostvarenoj setvi u sezoni 2009/2010, na njivama tog preduzeća je zasejan, između ostalog, ozimi ječam na oko 660 hektara, pšenica na 2.480 hektara , dok je za setvu soje izdvojeno  1.410 hektara, kukuruza oko 1.830 hektara, a šećerne repe 636 hektara.

 

 Izvor: RTV, Tanjug