Prvi maj, čiji su koreni u američkom kapitalističkom društvu, kada je na ovaj datum 1886. godine više stotina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice da bi zahtevalo opšte prihvatanje osmočasovnog radnog dana, u 20. veku je uspostaviljen kao Medjunarodni praznika rada.

Medjunarodni praznik rada i ove godine će u Srbiji biti proslavljen neradno. Mnogi od Vas već znaju kuda će otići, ali za one koji još uvek ne znaju imamo par predloga.

Prvo pogledajte kroz prozor jer je I za 1. kao I za 2. maj najavljena kiša, ali ako uspete negde da “ulovite” suvo vreme………

Ako bas zelite da odete van Novog Bečeja, preporucujemo Beograd, a ne želite da izdvojite mnogo novca, postoji više gradskih izletišta kao što su  Avala, Košutnjak, Kosmaj, Bojčinska i Zvezdarska šuma, Topčider ili Ada Ciganlija.

Što se tiče banja izdvajamo Sokobanju, koju za ovaj praznik poseti blizu 20 000 turista. Ako se odlučite za ovu banju preporučujemo da obavezno obiđete Sesalačku pećinu, izvor reke Moravice, Lepteriju, Barudžiju, Očno, Kalinovice i druga izletišta na Ozrenu, Šopur, Vlasina, Bovansko jezero, Banja Jošanica…Takođe veoma posećena odredišta bila su i Vrmdžansko jezero i podnožje Rtnja. Cene su povoljne, a provod zagarantovan.

Jedna od najpopularnijih planina u Srbiji jeste Zlatibor. Pored svežeg planinskog vazduha, ukusne hrane i mnogobrojnih kafića, sam Zlatibor ali i njegova okolina Vam nude dosta prelepih izletišta. Ne propustite da pored poznatih izletišta Sirogojno, Mokra Gora, Gostilje, dan provedete na Vodicama- prelepi netaknuti deo prirode koji se nalazi sa desne strane magistrale na 10 km od centra Zlatibora.

To su sve bili predlozi za neke dalje destinacije a ukoliko se odlucite za Novi Bečej – nasa preporuka je na kraj tiskog keja.

Kamp

Ako volite prirodu i kampovanje, mozda je ovo najbolji način da uštedite na putovanjima. Veliki broj kampova ima svoje šatore koje iznajmljuju, ali svakako možete poneti svoju kamp opremu.

što se tiče šatora, jedan mali savet. Preporuka je da u startu kupite dobar šator, koji ce izdržati veće kiše i udare vetrova. Svaki šator ima svoje specifikacije, i minimalno koliko bi trebalo da izdrži je 2000 mm³ vode. Takođe, najbolje je da je dvoslojni zbog vlage koja se stvara kod spavanja.

Takođe, uvek za kampovanje možete koristiti alternative i kampovati na “divlje” bilo da se radi u šatoru, ili varijanta spavanja u vreći, to je svakako jedna od zanimljivijih varijanti noćenja, mada i najmanje sigurna od svih do sada pomenutih.

……….Evo par saveta za boravak u prirodi……(ako nas vreme posluzi)

Saveti za dobar prvomajski roštilj

Proslava Prvog maja, za svakog muškarca praznik je sasvim drukčiji od drugih. Ono što je ženama 8. mart, godišnjica braka, veze ili nedelja Milanske visoke mode, to je za prosečnog muškarca 1. maj – prilika da dokaže svoju rodnu pripadnost označenu sa velikim M.

Na taj dan on je taj koji mora da bude savršen domaćin – ulovi ručak, raspali vatru, zabavi goste, popije...

Jednostavno, sve mora biti savršeno. Priznajemo, odgovornost je velika, a ako imate nedoumica u vezi sa tim kako joj odgovoriti sa pravom merom, poslusajte par saveta koje smo vam pripremili, a koji će vam pomoći da vaš Prvi maj bude SAVRŠEN!

Kao prvo roštilj se pravi u prirodi. Svaki drugi vid roštiljanja sasvim je besmislen, nešto slično pecanju u bazenu, sunčanju na terasi….

Dalje, roštilj se ne može praviti s kim god. Roštiljanje ima dušu, pa su vam upravo zbog toga potrebni ljudi sa dušom – oni koji će razumeti simboliku cvrčanja ćevapčića na žaru, miksa crnog luka, i potrebe da se bez sluha zapeva koja narodna …

Sve je to zbog zbližavanja sa prirodom. Kao i pri svakom ozbiljnom poduhvatu, a od prvomajskog roštilja tek je nekoliko ozbiljnijih, neophodno je da se u startu odredi vođa – onaj koji će vas bezbedno sprovesti kroz čitav hepening, od rane zore do sledeće rane zore, a zatim vas bezbedno vratiti kući.

E, sad. Generalije smo utvrdili, ali one su nebitne u odnosu na ono što sledi. Možete imati idealnu lokaciju, društvo koje je čulo zov prirode i njemu se odazvalo, možete imati Cezara za vođu, ali ako nemate dobru hranu smatrajte da vam je praznik i zvanično PROPAO!!! Zlatno pravilo koje zna svaki iskusni domaćin glasi BEZ DOBROG ROŠTILJA NEMA NI DOBROG PROVODA!

Kako svi ovih dana uglavnom koristimo ćumur, bilo bi dobro da se uverite da on makar potiče iz nekog planinskog regiona. Iskusne leskovačke roštiljdžije koriste isključivo taj. Drvo za potpalu, pre svega mora biti suvo, dobro je bukovo, a ako nemate baš to, dobro će doći bilo koje koje nađete. Rešetku roštilja treba podmazati slaninom kako se meso ne bi lepilo.

Često se pitamo koliko mesa – idealna mera je kilogram po osobi. Naravno, ovo je mera za ceo dan, a ako ostajete kreće kupite isto – poješće se. Roštilj se mora sastojati od više vrste mesa, a naš vam je savet da egzotiku poput ribe na roštilju zamenite ljutim kobasicama.

Autor knjige Saveti za roštilj Džim Marks preporučuje sledeće – kada ste pripremili plamen, jer se roštilj peče na plamenu, a ne na vatri, roštiljsku rešetku treba mentalno podeliti na tri dela.

Prvi deo je vreo, direktno iznad najzagrejanijeg uglja. Drugi je srednje toplote, gde između komada uglja postoji slobodan prostor. Treći deo trebalo bi da bude samo blago zagrejan, ne direktno iznad uglja, kako biste na njega mogli da odložite gotovu hranu, da samo ostane topla i ocedi se od suvišne masnoće – savetuje Marks.

Sledeća nedoumica se javlja kod pitanja kada je roštilj spreman da na njega “bacimo” meso. Vremenski, treba mu oko pola sata. Zavisi to i od vetra, zemlje, ćumura, raspoloženja majstora… tako da je najbolje vreme za to kada uočite da ugalj ima crveni žar, ali da je prekriven tankim slojem sivog pepela.

Na ovoj temperaturi, nad najjačom vatrom (seti se delova na koje si izdelio roštilj) piletina se peče 5-10 minuta, zatim se na srednjem delu peče još nekih 15-20. Na manjem rastojanju od izvora toplote meso se brže peče, zato se preporučuje za ćevapčiće, pljeskavice i manje komade mesa. Za deblje komade rastojanje treba biti malo veće, da bi se meso sporije i ravnomernije peklo. Meso treba češće okretati i s vremena na vreme premazivati uljem ili slaninom, na taj način će biti ravnomerno i dobro pečeno. Za ražnjiće meso treba iseći na komade iste veličine da bi se ravnomerno peklo, a ako se stavlja na ražnjić i povrće, meso treba da bude tanje.

Kobasice bi najpre trebalo zagrejati nad slabim žarom nekoliko minuta, a zatim premestiti na jači, kako ne bi popucale. Mleveno meso mora biti malo masnije kako se ne bi isušilo, a postupak pečenja je isti kao i kod kobasica. Riba se obično lepi za rešetku, pa je najbolje prvo je peći na najvrelijem delu roštilja samo nekoliko minuta, pa je prebaciti na lakši žar. Ne stavljajte je nikada na skroz malu vatru, jer će samo početi da pušta sokove i da se lepi.

Ako želite da vam meso dobije onu ubitačnu aromu možete naći neki poklopac i tokom pečenja ga prekriti kako bi se dobro nadimilo – voda teče na usta….

KRPELJI…………..

Krpelji se u većem broju javljaju u proleće i rano leto. Najaktivniji su u maju i junu. Njihova brojnost varira od godine do godine zbog raznih činilaca od kojih su neki poznati, a mnogi još nepoznati. Na primer, većoj brojnosti krpelja pogoduje blaga zima bez snega. Jedan mali broj krpelja, posebno šumskih, zaražen je i može kod ljudi da uzrokuje dve opasne zarazne bolesti, virusni krpeljni meningoencefalitis (virusnu upalu mozga) i infekciju uzrokovanu bakterijom Borrelia burgdorferi, poznatiju pod imenom Lyme-borrelioza što je bakterijska bolest koja se manifestuje pojavom kožnog crvenila, koja se od mesta uboda širi u koncentričnim krugovima.

SIMPTOMI ZARAZE

Simptomi ugriza se javljaju između 7 i 14 dana, a uključuju jake glavobolje, visoku temperaturu, bolove u vratu, osetljivost na svetlo, mučninu, povraćanje. Za vreme boravka na otvorenom obucite komotnu odeću dugih rukava i svetlih boja, a izbegavajte usku i crnu garderobu. Najbolja i najefikasnija zaštita od krpelja, posebno ako često rekreativno ili profesionalno boravite u prirodi i krećete se po šumama, livadama i poljima, jeste vakcinisanje. Za postizanje zaštite treba se vakcinisati dva puta u razmaku od tri do četiri nedelje (nakon čega se postiže zaštita) te ponoviti vakcinaciju radi održavanja postignute zaštite jednom dozom nakon godinu dana, a zatim u većim razmacima, svakih tri do pet godina sa po jednom dozom.

Za Lyme-borreliozu nema mogućnosti zaštite vakcinacijom, no povoljno je da se u trenutku kada se na koži pokaže crvenilo može uspešno intervenisati antibioticima, pa je stoga preporučljivo mesto uboda nadzirati mesec dana i u slučaju pojave crvene kožne promene od nekolio centometara otići kod lekara.

ZAŠTITITE SE ODEĆOM

Od ugriza krpelja, kojima je, kao i komarcima, krv potrebna za produkciju jajašaca, zaštitite se zatvorenom odećom. Tako, na primer, čarape navucite preko pantalona, a vrat dodatno zaštitite maramom ili kapuljačom. Odeća neka bude svetle boje kako bi se krpelj što lakše uočio i napravljena od glatke tkanine za koju on ne može da se uhvati. Krećite se samo glavnim putem, izbegavajući kretanje kroz visoku travu, među grmljem i u podnožju drveća, na kojima se do metar visine nalaze staništa krpelja. Ako koristite sredstva protiv uboda insekata za gole delove tela, redovno se mažite kako ono ne bi prestalo da deluje.

Nakon povratka iz prirode, strpljivo i pažljivo pregledajte celo telo, posebno na pregibima i delovima s najtanjom i najtoplijom kožom (na preponama, pregibima kolena, na ramenima i ispod pazuha). Odeću koju ste nosili ne oblačite ponovo pre nego što je dobro očistite ili operete. Pregledajte i kosu, posebno ako su deca u pitanju. Naravno, ako ste u prirodi bili sa psom, pregledajte i njega, kako zbog njega samog tako i zato da bi sprečili eventualan prelazak krpelja na nekog od vaših ukućana.

POSTUPAK VAĐENJA

U slučaju da otkrijete da vas je krpelj ugrizao, najvažnije ga je što pre odstraniti jer mu je potrebno samo nekoliko sati da prenese zarazu. Iako bi bilo najbolje da skidanje prepustite lekaru, u slučaju da je to nemoguće, učinite to sami s prethodno dezinfikovanom pincetom ravnih ivica, a ako ste često u prirodi, nabavite i posebnu pincetu. Krpelja pincetom obuhvatite što bliže glavici i izvlačite ga laganim i jednoličnim pokretima bez okretanja. Prethodno mazanje kože uljem, acetonom ili lakom za nokte da bi se usmrtio krpelj se ne preporučuje jer se smatra da on baš usled toga može pre vremena izbaciti zaraženi sadržaj u krv. Ipak, ako pre vađenja želite da omamite krpelja, učinite to vatom natopljenom alkoholom, koju na mestu uboda treba da držite oko pet minuta. Nakon izvlačenja, pažljivo i temeljno dezinfikujte mesto ugriza, kao i izvučenog krpelja, alkoholom ili nekim sredstvom za dezinfekciju. Ako ga niste izvadili celog, obavezno posetite lekara, a da biste se umirili, to učinite i ako ste ga uspešno odstranili. U tom slučaju bilo bi dobro da sa sobom ponesete i izvađenog krpelja kako biste zatražili analizu u laboratoriji. Nakon odstranjivanja krpelja mesto uboda (i ruke!) dezinfikujte i dobro operite vodom i sapunom.

Kod ljudi, krpelji se najčešće zadržavaju na područjima gde je kože vlažnija i mekša, kao što su, na primer, stomak, prepone, pazuh i iza uha.

Kod pasa, krpelj se može pronaći na prednjem delu tela, posebno na vratu i glavi iza ušiju.